Nije volela Južnu Kaliforniju. Nikako...
Stalno mi je nametala kako nema nameru tamo da ode ni u posetu, ma ni za milion dolara... a kamoli da živi tamo, pa da li sam ja normalan?
To što ja nikada nisam ni pomenuo da želim da se selimo u Južnu Kaliforniju, to što tamo nikoga nisam imao, niti ikoga poznavao, to što ni finansijski nije bilo ni malo realno da tamo odemo... nju uopšte nije zanimalo...
Jer JA SAM REKAO...
-Ovi česti požari u Južnoj Kaliforniji u kombinaciji sa povremenim zemljotresima značajno smanjuju cenu nekretnina na tom području...
!!!
I, naravno, odmah sam bolesnik koji bi žrtvovao svoju voljenu ženu u požaru neke vinogradarske vukojebine, zarad sopstvenog hira... Pri tome, kao što je i red, mislim samo na sebe, nikada se nisam upitao kako se ONA oseća i gde bi ONA želela da ide itd. itd.
-Pa dobro, kako uopšte misliš da bi se iz ove evropske zabiti preselili u Kaliforniju? Sa kojim parama? Sa kojim poslom?
-Aha... Nije više Južna Kalifornija... sada je već samo - Kalifornija... Već je prisno... Znači, čim skupiš pare ili nađeš neki posao, pravac, tada će već biti - Kalifornijica...
-Ma kakva bre Kalifornijica?! Ko je to ikada spomenuo?
-Znam ja. Pročitala sam te odmah, čim si pomenuo one cene nekretnina. Ma ja tamo ne idem ni da me za kosu vučeš...
-Smiri se i ne pričaj gluposti.
-Hoćeš da me ostaviš? Je li? To želiš? Sigurno si već našao neku fukusu, je li? Šta ti želiš? A? Reci? Ajde... Reci...
Pogledao sam je pravo u oči.
-Od ovoga trenutka sada, evo baš od ovoga momenta... ja želim samo jednu stvar...
Gledala me je sve većim očima.
-Da odem pravo u... Južnu Kaliforniju... - pregrizla je usnu, a ja sam polako dodao. - ... u moju dragu Kalifornijicu...
Zanemela je. Ja sam ustao, otišao pravo na aerodrom i kupio kartu u jednom pravcu za Severni Vijetnam. Cenim da je to dovoljno suprotno od Južne Kalifornije.
Ku (28.08.2018.)
Stalno mi je nametala kako nema nameru tamo da ode ni u posetu, ma ni za milion dolara... a kamoli da živi tamo, pa da li sam ja normalan?
To što ja nikada nisam ni pomenuo da želim da se selimo u Južnu Kaliforniju, to što tamo nikoga nisam imao, niti ikoga poznavao, to što ni finansijski nije bilo ni malo realno da tamo odemo... nju uopšte nije zanimalo...
Jer JA SAM REKAO...
-Ovi česti požari u Južnoj Kaliforniji u kombinaciji sa povremenim zemljotresima značajno smanjuju cenu nekretnina na tom području...
!!!
I, naravno, odmah sam bolesnik koji bi žrtvovao svoju voljenu ženu u požaru neke vinogradarske vukojebine, zarad sopstvenog hira... Pri tome, kao što je i red, mislim samo na sebe, nikada se nisam upitao kako se ONA oseća i gde bi ONA želela da ide itd. itd.
-Pa dobro, kako uopšte misliš da bi se iz ove evropske zabiti preselili u Kaliforniju? Sa kojim parama? Sa kojim poslom?
-Aha... Nije više Južna Kalifornija... sada je već samo - Kalifornija... Već je prisno... Znači, čim skupiš pare ili nađeš neki posao, pravac, tada će već biti - Kalifornijica...
-Ma kakva bre Kalifornijica?! Ko je to ikada spomenuo?
-Znam ja. Pročitala sam te odmah, čim si pomenuo one cene nekretnina. Ma ja tamo ne idem ni da me za kosu vučeš...
-Smiri se i ne pričaj gluposti.
-Hoćeš da me ostaviš? Je li? To želiš? Sigurno si već našao neku fukusu, je li? Šta ti želiš? A? Reci? Ajde... Reci...
Pogledao sam je pravo u oči.
-Od ovoga trenutka sada, evo baš od ovoga momenta... ja želim samo jednu stvar...
Gledala me je sve većim očima.
-Da odem pravo u... Južnu Kaliforniju... - pregrizla je usnu, a ja sam polako dodao. - ... u moju dragu Kalifornijicu...
Zanemela je. Ja sam ustao, otišao pravo na aerodrom i kupio kartu u jednom pravcu za Severni Vijetnam. Cenim da je to dovoljno suprotno od Južne Kalifornije.
Ku (28.08.2018.)
Коментари
Постави коментар