Kasnio sam. Značajno. Vozio sam veoma brzo sporednim ulicama, dok najzad nisam morao da izađem na glavnu i... zaustavim se ispred semafora. Još uvek nisam bio nervozan, ali sam uzadhnuo. Gledao sam u retrovizor, ali sam osetio vrlo jak pogled sa desne strane. Lagano sam se okrenuo i pogledao u autić pored mene. Kako sam spazio oči prodornog pogleda, tako su se one spustile niz nespretan osmeh. Bila je lepa... Onako slatko lepa... a i ovako lepa... Nisam skidao pogled, a ona se malo uspravila i stisnula volan. Pokušala je da bude mirna, ali to je trajalo pola sekunde. Polako je povukla usku suknju na gore... Malo. Video sam krajičkom oka. Crveno je i dalje na semaforu i već joj postaje pomalo neprijatno. Ja i dalje gledam...Želi da se žuto što pre pojavi, pa odmah i zeleno... Pritiska kvačilo... Ali auto se ugasio i ... uzdahnuo... Podigla je glavu i rekla: -Naravno... nisam ni sumnjala. - onda je pogledala u mene. Nisam krenuo na zeleno. Posmatrao sam i dalje kako pokušava da se
Nije volela Južnu Kaliforniju. Nikako... Stalno mi je nametala kako nema nameru tamo da ode ni u posetu, ma ni za milion dolara... a kamoli da živi tamo, pa da li sam ja normalan? To što ja nikada nisam ni pomenuo da želim da se selimo u Južnu Kaliforniju, to što tamo nikoga nisam imao, niti ikoga poznavao, to što ni finansijski nije bilo ni malo realno da tamo odemo... nju uopšte nije zanimalo... Jer JA SAM REKAO... -Ovi česti požari u Južnoj Kaliforniji u kombinaciji sa povremenim zemljotresima značajno smanjuju cenu nekretnina na tom području... !!! I, naravno, odmah sam bolesnik koji bi žrtvovao svoju voljenu ženu u požaru neke vinogradarske vukojebine, zarad sopstvenog hira... Pri tome, kao što je i red, mislim samo na sebe, nikada se nisam upitao kako se ONA oseća i gde bi ONA želela da ide itd. itd. -Pa dobro, kako uopšte misliš da bi se iz ove evropske zabiti preselili u Kaliforniju? Sa kojim parama? Sa kojim poslom? -Aha... Nije više Južna Kalifornija... sada je već s