Kasnio sam. Značajno. Vozio sam veoma brzo sporednim ulicama, dok najzad nisam morao da izađem na glavnu i... zaustavim se ispred semafora. Još uvek nisam bio nervozan, ali sam uzadhnuo. Gledao sam u retrovizor, ali sam osetio vrlo jak pogled sa desne strane. Lagano sam se okrenuo i pogledao u autić pored mene. Kako sam spazio oči prodornog pogleda, tako su se one spustile niz nespretan osmeh. Bila je lepa... Onako slatko lepa... a i ovako lepa... Nisam skidao pogled, a ona se malo uspravila i stisnula volan. Pokušala je da bude mirna, ali to je trajalo pola sekunde. Polako je povukla usku suknju na gore... Malo. Video sam krajičkom oka. Crveno je i dalje na semaforu i već joj postaje pomalo neprijatno. Ja i dalje gledam...Želi da se žuto što pre pojavi, pa odmah i zeleno... Pritiska kvačilo... Ali auto se ugasio i ... uzdahnuo... Podigla je glavu i rekla: -Naravno... nisam ni sumnjala. - onda je pogledala u mene. Nisam krenuo na zeleno. Posmatrao sam i dalje kako pokušava da se