Moja dva starija brata, Leo i Kris i ja, došli smo u kuću naših roditelja da vidimo oca. Bio je na samrtnoj postelji i bilo je samo pitanje dana kada će... otići.
Ušli smo tiho i pomalo zbunjeno, javili se majci, koja nam je samo rukom pokazala prema sobi u kojoj se nalazio otac. Jedan za drugim smo ušli, ja poslednji, i odmah nas je prekrio zadah teške bolesti i bliske smrti. Polako smo okružili krevet u kojem je otac ležao, bespomoćan, sa svim onim cevčicama, zavojima, posudama i aparatima.
Odmah je otvorio oči.
-Mili moji... - tiho je prozborio ispucalim i sasušenim usnama. Malo je pružio ruku, a onda je spustio...
-Oče! - krenuo je Leo da ga uhvati za ruku. On je samo klimnuo glavom.
Gledali smo ga nemi i bledi sigurno nekoliko minuta, a onda mu je Kris rekao:
-Oče, ceo život si teško i pošteno radio. Odricao se svega, radi porodice... Mi smo odlučili da uradimo nešto za tebe... - Kris je pogledao u nas dvojicu, a onda ga upitao. - Imaš li neku želju oče... Sada... Da li bi nešto posebno želeo?
-Ma ništa mili moji... - tiho i polako prozborio je otac.
-Bilo šta? - ponovio je Kris.
Otac se odjednom podigao u sedeći stav, dobio neku boju i nekako se momentalno osvežio:
-Pa kad već pitate... imam želju... - oči su mu procvetale. - ... I to ne jednu, već bar 3...
-Reci oče... - rekao je Leo, pomalo zbunjen.
-Hoću da odem na safari! I to onaj pravi i divlji. Da pičim onim džipom po pustari i da roknem bar dve žirafe... - pričao je sve brže. - ...To mi je želja od malih nogu, kada je još moj komšija...
-Tata, ali u tvome stanju... - pokušao je Kris da ga prekine. - ... Sem toga ne verujem da možeš žirafe da rokaš baš tako...
-Drugo! - otac je digao prst. - Da skočim sa najvećeg nebodera u Abu Dabiju, privezan onim kanapom... onako... privezanim oko struka... - nemo smo blenuli u njega. - ... pa onda onako...kao odskačem... Uh što to mora da je dobro...
-Zašto baš Abu Dabi? - upitao sam.
-Ma nije bitno da li je Abu Dabi ili Pariz... oče, kako zamišljaš... - sada je Leo pokušao da ga urazumi.
-Treće i najvažnije! - digao je glas otac. Malo je prevrnuo glavom, pa nastavio. - Vaša mama nikada nije bila dobra riba... - Leo je digao obrve. - ... A i ove ostale, malobrojne koje sam imao su bile još i gore. - digao je glavu. - Ceo život bre, jebem neke lopate! - počeo je da viče. - 'Oću bre, da jebem Sofiju Loren... ili Brižit Bardo... ili Ursulu... - Leo i Kris su zinuli, ja sam se smeškao. - ... Ili neku mlađu... onu Pamelu jebo te... nju bi nategao momački baš...
-Jao oče... pa de ti je ona mlađa... - prekinuo ga je Kris. - ... pa i ona je sada bakica...
-Četvrto!!! - viknuo je još glasnije otac.
Prestali smo da ga slušamo. Drekao je o Himalajima i Zidu plača. Veče je naglo preplavio mrak. Nismo ništa pričali. Stajali smo u mraku, a onda se čuo klik... aparata koji nešto očitava... Leo je uzeo jastuk, a ja sam zaključao vrata.
Nekoliko minuta kasnije otac je plovio tamo negde preko duge sa dve žirafe oko vrata, povezan konopcem bandžija i u zagrljaju Sofije i Pamele.
Kako je lepo kada se ljudima ostvare želje.
Ku (13.08.2018.)
Ušli smo tiho i pomalo zbunjeno, javili se majci, koja nam je samo rukom pokazala prema sobi u kojoj se nalazio otac. Jedan za drugim smo ušli, ja poslednji, i odmah nas je prekrio zadah teške bolesti i bliske smrti. Polako smo okružili krevet u kojem je otac ležao, bespomoćan, sa svim onim cevčicama, zavojima, posudama i aparatima.
Odmah je otvorio oči.
-Mili moji... - tiho je prozborio ispucalim i sasušenim usnama. Malo je pružio ruku, a onda je spustio...
-Oče! - krenuo je Leo da ga uhvati za ruku. On je samo klimnuo glavom.
Gledali smo ga nemi i bledi sigurno nekoliko minuta, a onda mu je Kris rekao:
-Oče, ceo život si teško i pošteno radio. Odricao se svega, radi porodice... Mi smo odlučili da uradimo nešto za tebe... - Kris je pogledao u nas dvojicu, a onda ga upitao. - Imaš li neku želju oče... Sada... Da li bi nešto posebno želeo?
-Ma ništa mili moji... - tiho i polako prozborio je otac.
-Bilo šta? - ponovio je Kris.
Otac se odjednom podigao u sedeći stav, dobio neku boju i nekako se momentalno osvežio:
-Pa kad već pitate... imam želju... - oči su mu procvetale. - ... I to ne jednu, već bar 3...
-Reci oče... - rekao je Leo, pomalo zbunjen.
-Hoću da odem na safari! I to onaj pravi i divlji. Da pičim onim džipom po pustari i da roknem bar dve žirafe... - pričao je sve brže. - ...To mi je želja od malih nogu, kada je još moj komšija...
-Tata, ali u tvome stanju... - pokušao je Kris da ga prekine. - ... Sem toga ne verujem da možeš žirafe da rokaš baš tako...
-Drugo! - otac je digao prst. - Da skočim sa najvećeg nebodera u Abu Dabiju, privezan onim kanapom... onako... privezanim oko struka... - nemo smo blenuli u njega. - ... pa onda onako...kao odskačem... Uh što to mora da je dobro...
-Zašto baš Abu Dabi? - upitao sam.
-Ma nije bitno da li je Abu Dabi ili Pariz... oče, kako zamišljaš... - sada je Leo pokušao da ga urazumi.
-Treće i najvažnije! - digao je glas otac. Malo je prevrnuo glavom, pa nastavio. - Vaša mama nikada nije bila dobra riba... - Leo je digao obrve. - ... A i ove ostale, malobrojne koje sam imao su bile još i gore. - digao je glavu. - Ceo život bre, jebem neke lopate! - počeo je da viče. - 'Oću bre, da jebem Sofiju Loren... ili Brižit Bardo... ili Ursulu... - Leo i Kris su zinuli, ja sam se smeškao. - ... Ili neku mlađu... onu Pamelu jebo te... nju bi nategao momački baš...
-Jao oče... pa de ti je ona mlađa... - prekinuo ga je Kris. - ... pa i ona je sada bakica...
-Četvrto!!! - viknuo je još glasnije otac.
Prestali smo da ga slušamo. Drekao je o Himalajima i Zidu plača. Veče je naglo preplavio mrak. Nismo ništa pričali. Stajali smo u mraku, a onda se čuo klik... aparata koji nešto očitava... Leo je uzeo jastuk, a ja sam zaključao vrata.
Nekoliko minuta kasnije otac je plovio tamo negde preko duge sa dve žirafe oko vrata, povezan konopcem bandžija i u zagrljaju Sofije i Pamele.
Kako je lepo kada se ljudima ostvare želje.
Ku (13.08.2018.)
Vau. Dobra!
ОдговориИзбришиhvala Marina
Избриши